Menu

BLOG

Sedam zanimljivosti o čokoladi koje verovatno niste znali

Svet čokolade je i te kako neobičan i zanimljiv. Ne samo da je zapanjujuće da je čokolada u toku dosadašnje istorije korišćena u različitim okolnostima i igrala različite uloge, već su i neke najosnovnije činjenice o ovom slatkišu vrlo neobične.

U nastavku saznajte interesantne stvari o poreklu, pravljenju i upotrebi čokolade. Izdvajamo sedam najinteresantnijih podataka tek da vam otvorimo apetit i maštu, kako biste u narednim susretima sa čokoladom još više uživali, bilo da je jedete ili da je koristite za pripremu drugih slatkiša.

1. Bela čokolada nije čokolada!


Ono što definiše pravu čokoladu je da se pravi od zrna kakaa i upravo zbog toga belu čokoladu ne možemo svrstati u pravu pravcatu čokoladu. Isto tako, bela čokolada ne sadrži ni čokoladnu tečnost koja nastaje kada se kakao masa utečni zagrevanjem.

Međutim, možemo je smatrati dalekim rođakom prave crne čokolade, pošto je delimično napravljena od kakao butera, u varirajućim količinama. Uloga butera je da održi belu čokoladu u čvrstom stanju.

Bela čokolada, zbog nedostatka sirovog kakaa, ima tek u tragovima stimulanse kao što su teobromin i kofein, vrlo poznate kao okrepljujuća sredstva koje unosimo kada pijemo kafu ili čaj.


2. Topla čokolada i kakao su se koristili tokom venčanja, ali i umesto novca


Jedna od prvih poslastica u ljudskim civilizacijama nastala od zrna kakaa je topla čokolada. Ovaj napitak bio je vrlo cenjen u meksičkim i astečkim civilizacijama, pogotovo na ceremonijama i obredima, među kojima je i venčanje. Zamislite venčanje gde svi nazdravljaju toplom čokoladom umesto šampanjca!

Asteci tu nisu stali kada je privrženost prema kakau u pitanju. Jedno vreme zrna kakaa toliko su bila vrednovana da su ih koristili kao novčanu valutu! I to dok je njihova civilizacija bila na vrhuncu razvoja!

Menaž prepoznaje koliko je kakao bitan za vrhunski ukus. Zbog toga naše čokolade imaju čak 44% kakaa u sebi, što ih čini savršenim i za kuvanje i za jelo. Pored toga su pogodne i za posne slatkiše, jer ne sadrže mleko. Možda ih ne možemo koristiti kao novac, ali ih uvek možemo pokloniti najdražima, da se zaslade.


3. Mlečna čokolada je izmišljena u Švajcarskoj


Pre nego što je Danijel Piter 1875. godine pronašao ključni sastojak za mlečnu čokoladu bio je u industriji pravljenja sveća. Međutim, njegov biznis propada s pojavom kerozinskih lampi, što je za ljubitelje mlečnih čokolada izuzetno važan trenutak, jer da je nastavio poslovanje svet bi najverovatnije još malo sačekao na novo otkriće.

Njegov komšija, a kasnije i poslovni partner, bio je Henri Nestle i već sada možete pretpostaviti kako je nazvana kompanija koja je počela sa proizvodnjom mlečnih čokolada. Pre nego što su došli do novog otkrića Danijel Piter imao je problem da odvoji vodu iz mleka, ali mu je Nestle pritekao u pomoć sa svojim pronalaskom: kondenzacijom mleka.

Tako je uspešno upotrebljen ključni sastojak za nastanak mlečne čokolade - kondenzovano mleko.

Koji je vaš ključni sastojak za uspešnu poslasticu? Prijavite se na konkurs “Zamešaj pobednički recept”, i pomozite da pronađemo ključni sastojak za najukusniju Tortu koja se ne peče. Pošaljite recept za svoju kuhinjsku majstoriju i osvojite jednu od zanimljivih nagrada koje smo vam pripremili.


4. Kakao se najviše uzgaja u Africi


Iako je poreklom iz Amazonije, danas čak 70 odsto svetskih zaliha kakaa dolazi sa drugog kontinenta, iz Afrike. Jedna od afričkih država, Obala Slonovače, među najvećim je proizvođačima, pošto uspe da proizvede i do 40 odsto svetskih zaliha kakaa.

U slučaju velikih snabdevača kakaa postoji jedan problem o kojem su svetski mediji izveštavali u proteklim godinama. Vrlo često dolazi do nelegalnog uzgoja kakaa, a kako bi plantaže nastale i do masovnog krčenja šuma. Upravo ova država ima takav problem, pošto je s ulogom velikog proizvođača postala i žrtva deforestacije.


5. Napoleon je obožavao čokoladu


Čuveni francuski državnik nije bio veliki gurman. Da je na hranu trošio vrlo malo vremena pokazuju činjenice da su mu obroci bili izuzetno kratki, ne više od 20 minuta i izuzetno jednostavni, uglavnom supa i obrok s mesom.

Isto tako, samo je u određenim trenucima poručivao kafu. Međutim, ukoliko bi se njegovi poslovi odužili i zašli u duboku noć, Napoleon je umesto kafe poručivao čokoladu. Time bi okrepio i sebe i savetnike koji su ostajali sa njim da završe dužnosti i poslove koji su prolongirani.


6. Još jedna poznata Francuskinja je uživala u čokoladi


Poslednja kraljica Francuske pre Francuske revolucije, Marija Antoaneta, u istim je redovima kao i Bonaparta. Ne samo da je volela kolače i slatkiše koji su se služili na dvoru Francuske, već je izuzetno cenila i čokoladu.

U kraljevskim krugovima uvažavalo se verovanje da je čokolada odličan afrodizijak i da doprinosi većoj senzualnosti i uzbuđenju.


7. Idealna da rasplamsa strast i stvaralačku energiju


Čokolada sadrži hemikalije ljubavi, već pomenuti kofein i teobromin uz feniletilamin i serotonin stimulišu neurotransmitere u mozgu i pružaju stanje blaženstva.

Ujedno podstiče dotok krvi u periferne delove tela i ubrzava cirkulaciju. Sve zajedno vodi do veće seksualne želje.

Za slomljena srca koristan je endorfin koji se luči na podsticaj čokolade i koji nam vrlo brzo popravlja raspoloženje i smanjuje bol, pa okolina u najtežim trenucima postaje daleko prijatnija, pogotovo posle nekoliko kockica čokolade.

Pored toga, čokolada je itekako korisna za koncentraciju. Gvožđe iz čokolade potpomaže transport kiseonika u glavu, a samim tim i daleko više energije za kreativnije intelektualne procese.

Za kraj - ne zaboravite. U toku je konkurs “Zamešaj pobednički recept”, a u ovoj nedelji tražimo najukusniji recept za Tortu koja se ne peče. Posetite sajt Menaž čokolade, unesite svoje podatke, recept, sastojke, tekst za pripremu i savete. Najveće majstore koji podele svoje tajne čekaju vredne nagrade!